Deca koja su talentovana u odredjenim oblastima, obično to pokazuju rano, u periodu od druge do sedme godine. Veoma je važno da roditelji to na vreme prepoznaju, jer ova deca mogu biti veoma osetljiva ukoliko njihov talenat ostane neprimećen.
Isto tako, veoma je bitno pronaći pravog učitelja, nastavnika, ili neki drugi način obrazovanja za njih, koji ce razvijati njihov talenat u pravom smeru i pravcu, kao i širiti granice njihovog strpljenja i tolerancije.

Roditelji bi trebalo da stimulišu svoje dete na različite načine, ali ne bi trebalo da budu previše ambiciozni, i da interes deteta stave iznad svojih očekivanja i želja. Takođe, treba paziti na to da ciljevi koji se postavljaju ne budu previsoki i teško dostižni, jer to može demotivisati dete i učiniti da bude pod stresom, što može dovesti do kontraproduktivnog efekta. Ovakva deca su ionako sklona perfekciji, te tako treba praviti umerene korake i pomake i ohrabriti svaku njihovu zainteresovanost.

Ono što je za mlađu decu karakteristično i obično daje dobre rezultate jeste učenje kroz igru, u opuštenoj i poznatoj atmosferi, kao i učenje u grupama, sa drugarima sličnog ili istog interesovanja. Kada dete nesto zapocne da radi, podstičite ga da završi to što je započelo, razvijajte kreativnost koristeći različite materijale, dozvolite mu da improvizuje, da se oslobađa. Veoma je bitno pohvaliti dete nakon i najmanjeg uspeha, jer to je neka vrsta nagrade, a nagrade su jedno od najefikasnijih sredstava za oblikovanje ponašanja. Roditelji bi trebalo da prate njihove korake i da na neuspehe reaguju ohrabrivanjem i podrškom, kao i davanjem do znanja da su greške samo prilike da se stvari shvate na nov način, umesto kaznjavanjem i prekorom.

Podstičite dete da razvija svoj odnos prema umetnosti, slušajte muziku sa njim, i obraćajte pažnju na razlike među žanrovima, to će pomoći da samo kreira i izgradi svoj ukus.

Muzika angažuje celokupni mozak, podstiče psihički i fizički razvoj, individualnost, podstiče se kreativnost i mašta, kao i obogaćivanje verbalnog izražavanja i još mnogo toga. Dozvolite detetu da se izrazi kroz muziku, ili kroz igre poput ,,odigravanja zadate priče” gde se detetu mož e zadati da se ponaša ili oblikuje onako kao se oseća dok sluša pesmu. Takođe, obratite pažnju na njegov govor tela, izraz lica i neverbalnu komunikaciju. Podstičite ga da imitira i aktivno učestvuje u aktivnostima, umesto što ćete ga naterati da usvaja sirove informacije. Takođe, možete spojiti grane umetnosti, tako što mu, na primer, predložite da likovno predstavi umetnički doživljaj neke kompozicije. Često se dešava da dete luta kroz različite grane, tražeći ono što mu odgovara i gde se sasvim pronalazi. Budite i tada njegova podrška.

Takođe, omogućite učenje tako što ćete detetu osmisliti problem za koji ono treba samostalno ili uz Vašu podršku da nađe rešenje. To je i te kako efikasan, indirektan način učenja, gde dete i nije sasvim svesno da uči.

Budite dobar primer svom detetu, jer koliko god se ponekad činilo da nije tako, deca se najviše ugledaju na svoje roditelje i najviše se identifikuju sa njima, pogotovo u tom ranom uzrastu. Pokažite svojim primerom redovnost obavljanja obaveza, odgovornost i želju za znanjem i napretkom.

I na kraju, ne zaboravite da, bez obzira na to koliko može i koliko ume, dete je i dalje samo dete, sa svojim kako specifićnim , tako i uobičajenim potrebama i zahtevima.

 

Autor teksta : Milica Petrić, apsolvent psihologije – obrazovni psiholog