- je vek. Svedoci smo stalnih priča i izjava o tome kako je neka osoba do određenog postignuća i uspeha došla pomoću svog talenta. Ali, da li je sve u talentu? Šta je to što stoji rame uz rame sa talentom i pomaže mu da se on dalje razvija? Ako ste pomislili na rad, pogodili ste!
Često se postavlja pitanje „šta je važnije: talenat ili rad?“ Ovako definisano pitanje asocira i na čuveno pitanje „šta je starije: kokoška ili jaje?“ Kao što je kokoška bitna za jaje, isto tako je i talenat bitan za rad. Talenat predstavlja samo početnu tačku i osnovu od koje se počinje „brušenje dijamanta“, a sve ono što čini da dijamant izgleda sjajno i blistavo je učenje, vežbanje, rad rad i samo rad. Postoje zanimanja u kojima talenat ne mora biti od presudnog značaja, ali kada je umetnost u pitanju izuzetno je bitno da se osoba pronađe u svom talentu i da shvati da li je to njen budući poziv ili nešto čime će samo ispuniti svoju ličnost. Međutim, kako doći do saznanja o tome? Kako doći do adekvatnog načina da se u nečemu oprobaš, zainteresuješ i nastaviš dalje da učis tj Kako doći do adekvatne prakse?
„Opšte je pravilo da čovek vrlo malo duguje onome sa čim se rađa – čovek je ono što sam od sebe napravi.“– Aleksandar Grejm Bel
Kada se talenat kao takav otkrije, izuzetno je bitno posvetiti mu pažnju potragom za načinom na koji se on može dalje usavršavati. Gluma kao jedna od izvođačkih umetnosti predstavlja nešto što vam daje mogućnost da budete bilo ko. Naučiće vas da govorite ali i da ćutite a najbolje će vam ukazati na to kako da osluškujete potrebe drugih ljudi jer su glumci ti koji menjaju svoje lice, osmeh, ličnost. Gluma izgrađuje vašu ličnost i omogućuje vam da kao neko drugi glasno izrazite sopstveno mišljenje i stav. Sloboda izraza, pokreta, glasa, suza, smeha – sve je to gluma. Glumac je sam sebi svoje oruđe, koji koristi svoje telo, glas, maštu i talenat. Kako bi glumac bio spreman da savlada sve glumačke zadatke neophodno je da poseduje dozu koncentracije i upornosti a sve to je ono što se vežbom usavršava. Kroz posebne stručne, umetničke i teorijsko-umetničke predmete ostvariće se potencijal neophodan za svakog glumca, a kroz predavanja i vežbe obogaćuju se sposobnosti na višem nivou. Postoji spektar programa kojima se takve ,,veštine” mogu usavršavati. Jedna od njih je i sam Lekart koji već petu sezonu zaredom uspešno obrazuje decu i mlađe od 5,5 do 15. godine kao i odrasle, sa ciljem da nauče i ovladaju osnovnim glumačkim tehnikama i veštinama. Na putu do ostvarenja uloge glumca, pored samog obrazovanja bitan je i taj neformalni deo pa tako, svaki odlazak u pozorište, recitatorska takmičenja kao i gledanje filmova, stvara određenu sliku kroz koje se uči. Ne samo da se uči, već se stiču i razna poznanstva čijim umrežavanjem se pomaže odabir i pronalazak adekvatne prakse koja će biti glavni akter u ulozi razvijanja talenta, unapređivanja znanja i sposobnosti nakon koje se izlazi sa sigurno mnogo više iskustva, želje i volje za daljim radom i trudom. Ali kada krenete u potragu za adekvatnom praksom, poželjno je da sva očekivanja u vezi sa pronalaskom onoga što ste zamislili, bude u skladu sa mogućnostima koje naše tržište ima da ponudi. Nekada, samo tzv guglanje na internetu nije dovoljno. Potrebno je „izaći u svet“ i čuti šta ljudi imaju da kažu o njihovom iskustvu pohađanja određenih programa.
A šta je to što naše tržište ima da ponudi? Ako uzmemo u obzir izvođačke umetnosti, mogućnosti su izuzetno velike, samo ih treba tražiti na pravom mestu. Talenat za pevanje se često otkriva odmalena i zato ga treba podsticati i razvijati da se od ružnog pačeta pretvori u predivnog labuda. Važno je shvatiti da je pevanje zanat koji se uči i da su disanje, trileri, vibrato i sve ostalo što krasi pevanje zapravo ono što se tačno zna kako i na koji način se izvodi. Često se pitaju i koja je to gornja granica za učenje pevanja, a odovor je jednostavan: Dok ste zdravi i voljni da učite, gornja starosna granica ne postoji. Kao što postoji kondicija u bilo kom sportu, tako postoji i pevačka kondicija koja podrazumeva redovno vežbanje pevanja, svaki dan po minimum pola sata-sat. Prema tome, sve se može naučiti, a brzina usvajanja znanja će zavisiti od količine truda uloženog u vežbanje.
Od upoznavanja muzike kroz pevanje pesmica i đuskanja u vrtiću, na dečijim rođendanima, do osnovnih muzičkih škola postoje i mogućnosti pohađanja privatnih časova do kojih možete doći putem raznih novinskih oglasa u kojima uvek postoji velika ponuda. Takođe, u okviru muzičkih škola postoje i „Muzička zabavišta“ u kojima se upisuju deca uzrasta od 5-7 godine kao vida pripreme za polazak u muzičku školu. Čak i ukoliko postoji određena doza nesigurnosti, uvek postoji mogućnost angažovanja muzičkih pedagoga i stručnjaka koji će dati prave smernice i učiniti da se zainteresovanost, želja i volja dece pretoči u realnost.
Ljubav prema muzici se dalje često širi i na ljubav prema plesu i igri, putem koje se deca izražavaju, oslobađaju i razvijaju kolektivni duh. Ples je deo opšteg vaspitanja koji utiče na telo, duh i na um. Kao takav, on budi osećaj ritmike, a mladi plesači se uče dobrim manirima i stiču samopouzdanje. Prema tome, roditelji, najbolje vreme za početak bavljanja plesom je optimalno sedma godina tokom koje se mališani više zabavljaju i druže dok od dvanaeste godine počinje ozbiljniji rad sa njima. Kroz raznovrsne programe i animaciju instruktora, deca vežbaju koordinaciju, razvijaju osećaj za prostor i ravnotežu. Ono što je najbitnije jeste prepustiti deci odluku o tome da li je ples zaista za njih i da li se tokom časova plesa zaista osećaju slobodnim i lepršavim. Priključivanjem deteta programu za Ples i scenski pokret koje Lekart ima da ponudi, deca će razvijati osećaj za ritam i motoriku kroz osnove različitih plesnih žanrova kao što su džez balet, step i drugi. Putem plesa, ne samo da će razviti kreativnost, već će steći kondiciju, socijalne i druge veštine. Deci je itekako potrebno da imaju slobodu kroz koju mogu da se izraze ali i da im programi budu zanimljivi čime će ih održavati da od tog talenta ne odustanu. S toga je bitno da im roditelji budu potpora, podrška i oslonac, a čak ponekad i stroga kontrola kojoj će se kasnije sigurno zahvaljivati ostvarenjem dobrih postignuća kako na individualnom tako i na takmičarskom planu.
,,Postoje prečice do radosti, ples je jedna od njih.” Viki Baum
A onda, nakon što se uđe u čitav svet koji muzika sa sobom nosi, bitno je ne odustajati, već negovati svoj talenat i ne dopustiti da se čitav rad i trud olako odbaci samo zato što je umetnost na glasu da se nalazi pod katancem isto kao i njena perspektiva. Saznanje da je put umetnika izuzetno težak ne treba da umanji motivisanost, čak naprotiv, treba dodatno motivisati i podsticati na što veće i bolje usavršavanje svog talenta stalnom pretragom i priključivanjem raznim vrstama audicija, takmičenja, festivala, kurseva, projekata. Živimo u 21.veku, vremenu kada je otvorenost ponuda izuzetno velika, kao što su npr: gradsko takmičenje „Zlatna sirena“, nacionalni festivali dečijeg video klipa KIDIKEM, DEMUS – dečije muzičke svečanosti, FEDEMUS – festival dečijeg muzičkog stvaralaštva, plesnih susreta i još mnogo sličnih. Pregršt načina i mogućnosti da dostignete lestvicu svog uspeha!
A to što ste sada ovde, i čitate ovaj tekst na blogu Lekart-a, znači da ste na pravom putu da svoj talenat ili talenat svoje dece usmerite u pravcu postajanja umetnika kakvog ste/su zamišljali ogledajući se u ogledalu.
Autor: Miljana Popović, student Andragogije(četvrta godina) na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu